Poštovani čitaoci,
javio nam se jedan od insajdera iz Vodovoda sa ovim člankom, i obećao da će dostaviti inkriminirajuće dokumente kojim će aktuelno rukovodstvo Vodovoda poslati na robiju, nakon promjene aktuelne vlasti;
Да ли сте упознати шта (или ко) може преживјети нуклеарни удар? Стручњаци кажу да би један такав катастрофичан сценарио преживјели жохари, пацови и неки вируси и паразити. Ми Брођани том попису слободно можемо додати и актуелног директора „Водовода и канализације“, друга Горана Топића. Ко га иоле познаје лако ће га сврстати у горе поменуте животињице. Питате се зашто? Одговор је једноставан: то је једини човјек у Броду који је био миљеник и др Игње Јаћимовића, и бившег начелника општине Вида Ивановића, а о блискости са актуелним, одлазећим, начелником општине другом Милованом Череком већ се вицеви причају. Не само да их је „преживио“, него са сваком новом ротацијом на власти тај човјек аванзује! Сумњамо да у Броду постоји човјек сличног калибра који се успио умилити овој тројици људи, који, као што је познато, већ дуго вријеме могу општити само „преко мушице“. Мора се признати, друг директор Топић је вјештину благољубљенија високопозиционираних стражњих, доњих дијелова леђа довео до савршенства. Однедавно је по чаршији пукао глас да је у паничној потрази за новим, перспективнијим (читај: нове власти) стражњим доњим дијеловима леђима које ће једнако страсно цјеливати као и оне претходне.
Овај мали увод био је неопходан да би се потпуније схватила психопатологија данашње бродске власти, а нико је пластичније не оваплоћује него друг директор Топић. Његовим „подвизима“ од неки дан се придружује још један револуционаран потез као директора јавног предузећа. Наиме, без икаквих техничких а камоли санитарних предуслова, другу Топићу је синула спасоносна идеја како да извуче своје предузеће из чабра. Сјетио се (да ли својом главом?) да радницима укине право на исплату топлог оброка, а заузврат ће организовати рад кухиње у „Водоводу“. Сигурно није имао другог начина да намјести ћерку Хелене Удовичић, која је иначе ватрени активиста његове посљедње политичке оријентације – СП. На сугестију својих радника да не постоје услови за рад кухиње, кабадахијски им је одговорио да и општинску и републичку инспекцију држи под својом шапом, тј. Черековом. На његовом „исправном“ путу, авај, испријечио се синдикат „Водовода“ који не дозвољава да са радницима замлаћује свака замлата коју Черек пошаље из свог Информбироа. Синдикату отворено упућује пријетње, пошто је тобоже, са предсједником гранског синдиката Рибићем договорио смјену непослушног синдикалног руководства и инсталирање свог социјалистичког климоглавца Саву Мичића.
Друг Топић на тај начин троши своје „драгоцјене способности“ са кухињицом у „Водоводу“ (гдје би се он и другарица предсједник Надзорног одбора Душанка Шукурма уградили са по 500 тричавих КМ мјесечно), умјесто да све своје немале потенцијале упрегне у изналажење начина како да радницима исплати заостала права у висини од око 140.000 КМ (топли оброк, возна карта, регрес). Бацајући на тај начин несрећним људима прашину у очи и коску око које ће се клати, за то вријеме он на све начине агитује за свог тренутно најомиљенијег вођу, незаконито повећава коефицијенте запосленим социјалистима у „Водоводу“, без икаквог другог критеријума и увида синдиката. Прича о двојици приправника које је примио је посебна: ваљда су ти момци морали дипломирати како би се квалификовали за лизање поштанских марака, коверата и табанања по бродским улицама у курирској служби.
За крај, један добронамјеран савјет будућим носиоцима власти у Броду, нарочито оним из извршне власти: нека добро пазе гдје сједају или окрећу стражњи, доњи дио леђа; никад се не зна одакле ће вребати напућена уста (све са лабелом или грожђаном масти) нашег врлог директора друга Топића.
pozdrav od Redakcije
Нема коментара:
Постави коментар